Stefanovi radovi su bučni, čujete njihovo disanje na daleko. A opet, mesto gde nastaju je Petrovaradin, gde je vreme stalo, a stare vojvodjanske kuće velikim kapijama kriju pospane sugradjane.
Pomislila sam da je staru kuću sa dvorištem nasledio od bake, ali nije. Ipak jeste istina da je njegova baka živela u okolini i da mu je taj kraj dobro poznat.
Radionica, studio, poligon, dizajn centar, biro i galerija.
U dvorištu se čuje jazz, a na zidu je mural u bojama koje prskaju iz plastičnih pušaka i menjaju se onako kako se oblaci gore nameste. Tema je narodno oslobodilačka sloboda. Inspiracija je spomenik u Nišu. Pobednici, junaci u njegovoj borbi plastificirani, obli, ljubičasti i roze. Puške su dečije igračke, odeća strip junaka iz futurističkih filmova. Koloritni, plastificirani pogled na moguću realnost.
Junaci su pobedili, spasili su zemlju od neprijatelja, i mi slavimo uz konjak i rendom muziku sa radija.
Junakinja dana je Leonardova dama s hermelinom, Stefanova neo futuristička devojka (sprej na platnu, 170×180). Ona je začudna i nepripadajuća. Niko je nije video ni upoznao al svi pričamo o njoj.
I Stefanove inspiracije su ko zna kako odlučile da izadju baš na ovoj stanici.
Prethodno smo pričali o slici “Mrtva priroda” (160×190, sprej na platnu) gde možete da videte elemente iz 3 različita života junaka iz nepoznatih epoha. Ribica leži na starinskoj činiji za supu od porcelana, ispod je pasta za zube koja malo curi, a centralno postavljena je polomljena guza, ili deo skulpture koju je umetnik iskusno ukomponovao u simfoniju koju ne treba ni da probaš da razumeš.
Posmatraču sve magnetski prija. Stefanova umetnost je grandiozno superiorna i bezobrazno delikatna i prefinjena.
Njegove skulpture od plastike izašle iz 3D štampača, vire iz zidova na ulicama po Evropi. Male, oble, plastične i dominantno naglašene (prenaglašene) umetnikovim stavom: kreni gde ti ruka pokaže pravac, ali pravac nikada nije jedan, ima ih onoliko koliko oči mogu da vide (skulptura “This way”, roze plastika).
Stefane, hvala na sveže ošišanom travnjaku, priči o svemu bez kraja i početka, a najviše hvala na onoj slici što si mi slučajno pokazao, a društvene mreže bi nam zabranile objavu. Čast i zadovoljstvo široko upoznati tebe.
Curated by Nataša Nikodijević Savin @natasa_nick
