Sve je počelo kada je 2005. godine šokirala javnost svojim radom na Bijenalu u Veneciji: 

Luster napravljen od 25,000 tampona nazvan simbolično “Mlada”, sa namerom da se sruše tabui na temu ženske seksualnosti. Joana je poznata po radovima koji imaju snažnu “žensku” poruku. Njena umetnička dela, gigantske skulpture od neobičnih materijala imaju važno mesto na kulturnoj mapi sveta. 

Posle “Mlade” napravila je i skulpturu od srebrnih tiganja i poklopaca, u obliku 3m dugačke cipele koju je nazvala “Marilyn”.  Instalaciju od tekstila, heklalo je hiljadu žena u Portugaliji, a mogli ste da je vidite izloženu na čuvenom mostu u Portu. 

Ona je prva i najmlađa umetnica koja je izlagala u Versaju. Isti taj Versaj je zabranio da se izloži “Mlada” zbog seksualnih konotacija. Joana je mnogo puta srušila pravila. Njeni radovi daju novi pogled na konzumerizam, feminizam, prirodu.

Joana. Žena kojoj se divim postala je predmet mog proučavanja. 

U novembru sam posetila njen studio u Lisabonu.
Dugmad, perlice, trake, tekstil iz svih delova sveta i različitih kultura. Njeni saradnici su arhitekte, inženjeri, projektanti, keramičari. Žene iz svih delova Portugalije koje vezu i šiju. Makete njenih budućih skulptura su napravljene od pravih portugalskih pločica, u prirodnoj veličini. 

Kad bi samo mogli da zamislite kako izgleda raditi u takvoj atmosferi. Radionica kao mesto gde se odrasli igraju.  Koliko posla i koliko radosti Joana donosi svakom njenom saradniku na ovim projektima. Koliko izazova. Koliko puta pomisle da je nešto nemoguće, a onda se ipak čudo desi.

 Kažu da Joanini radovi daju novo značenje čuvenom francuskom pojmu trompe l’oeil (vizualna iluzija u umetnosti, koja “prevari” oko u doživljaju oslikanog detalja kao da je trodimenzionalan objekat).

Pa kad je tako, zašto se od sada ne bi venčavali u torti?